HOME 
LA CUMPARSITA
by Nedeljko Juraj Šabarić
Ova tango skladba, napisana 1916. godine, nije samo tango broj jedan na svijetu, već je i, uz "Yesterday" od The Beatlesa, najreinterpretiranija skladba na svijetu (procjenjuje se da ima više stotina pa i nekoliko tisuća različitih interpretacija). Autor te, isprva koračnice za studentsku karnevalsku povorku, bio je tada nepoznati 17-godišnji Gerardo Hernán Matos Rodriguez, mladi student arhitekture. Prvi ju je izvodio orkestar Roberta Firpa, koji ju je iz koračnice promijenio u
tango, u kavani "La Giralda" u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Nove su riječi 1924. godine napisali Pascual Contursi i Enrique Pedro Maroni, a snimio ju je, nitko drugi nego, uz gitarsku pratnju, Carlos Gardel. Ova je verzija poznata i pod imenom "Si supieras".
Naziv "La Cumparsita" dolazi od talijanske riječi "comparsa", što označava studentsku i karnevalsku povorku. U prvotnoj verziji "La Cumparsite" za koju je tekst napisao Gerardo Hernán Matos Rodriguez govori se o jadniku oko kojeg "korača povorka ništavila", a on se prisjeća dana bez osamljenosti. U drugoj verziji, za koju su tekst napisali Enrique Maroni i Pascual Contursi, radi se o klasičnoj lju
bavnoj jadikovki ostavljenog muškarca, koji nikako ne može prežaliti draganu koja ga je ostavila.Kako Contursi i Maroni nisu imali dopuštenje autora za promjenu teksta i imena pjesme, on ih je tužio na sudu, a parnica je okončana tek 1948. godine. U međuvr
emenu je i sam autor, 1926. godine, napisao novu liriku za ovu pjesmu. Ovu je verziju 1930. godine snimio tenor Tito Schipa, a 1945. godine Ángel Vargas sa orkestrom Ángela D'Agostina.Ova najizvođenija i najpoznatija tango pjesma na svijetu, koja je postala ikona ovog žanra, za istraživača tanga Juana Carlosa Legida u njegovoj knjizi "La orilla oriental del tango" opisana je kao "istinski fenomen, za koji ne trebamo mnoštvo riječi da bi ga opisali, zbog toga jer izvire iz plačućih srca koja su dotaknuta j
ednostavnim i čistim tkivom njene melodije."
La Cumparsa de miserias sin fin desfila, en torno de aquel ser enfermo, que pronto ha de morir de pena. Por eso es que en su lecho solloza acongojado, recordando el pasado que lo hace padecer. |
Maškarada beskonačni sajam ništavila u mimohodu, oko tog bolesnika, koji bi svakog časa mogao umrijeti od tuge. U krevetu svom ležeći on žalosno jeca, prošlosti se sjećajući od koje ne može pobjeći. (prijevod Nedeljko Juraj Šabarić) |
|
Si supieras, que aún dentro de mi alma, conservo aquel carińo que tuve para ti… Quién sabe si supieras que nunca te he olvidado volviendo a tu pasado te acordarás de mi… Los amigos ya no vienen ni siquiera a visitarme, nadie quierre consolarme en mi aflicción… Desde el día que te fuiste siento angustias en mi pecho, decí, percanta, qué has hecho de mi pobre corazón? Sin embargo, yo siempre te recuerdo con el carińo santo que tuve para ti. Y estás en todas partes, pedazo de mi vida, y aquellos ojos que fueron mi alegría los busco por todas partes y no los puedo hallar. Al cotorro abandonado ya ni el sol de la mańana asoma por la ventana como cuando estabas vos, y aquel perrito compańero, que por tu ausencia no comía, al verme solo el otro día también me dejó… |
Kad bi znala, da još u svojoj duši čuvam svu ljubavkoju sam ti dao… Tko zna, kad bi znala da nikad te zaboravio nisam možda bi na mene sad mislila i ti… Prijatelji mi više ne dolaze, ne posjećuju me, nitko me tješiti ne želi u tuzi toj… Od dana kad si otišla osjećam u grudima samo jad, reci, prokletnice, što učinila si mome jadnom srcu tad? Ipak, još uvijek te se sjećam s ljubavlju svetom što samo tebi sam je dao. Ti si mi ispod kože, u svakom kutku mene, no oči, koje su ti se uvijek radovale sad uzalud te traže. U moju napuštenu sobu ni jutarnje sunce ne proviruje kroz prozor otkad ne otvaraš ga ti, od kada te nema do ničega mi nije, samoća me izjeda svi su dani isti. (prijevod Nedeljko Juraj Šabarić) |
HOME